Srpski književni glasnik

(О ПРУБЕВУАСК

113

П МиРОПОМАЗАЊЕ. КОСОВСКИ ПРИЗРАК. ТЕРЕТ ЈУНАЧКЕ

ДЕСНИЦЕ. ИЗБРАНИК.

Крупне и тешке капље вреле крви с огромног крила падаху на мене, на души ми, на мисли устрављене, ко огњен пљусак што шикља и врви.

Ђе која паде ту ме спржи, смрви. И пред оком ми попут грозне мрене прострје се море крви невиђене; Осетих задах љешина и стрви.

И осјетих ђе дигнуту ми руку притиште пусто бескрајна тежина, цијели народ, нова царевина;

И причух као у сну, у призвуку, свој глас ђе изнад гора и равнина диже се, грми кб гром измеђ брина.

1 Витешки ПОЈАС. ГЛАС ОТАЏБИНЕ. МАЧ.

Ја се опасах пасом своје снаге, и сишав са свог виса самотнога, спремајућ' дане вазнесења свога, прелажах села, пољане и драге.

И опет свака травка пуна влаге, и сваки камен, крш и шума многа, и сваки дб и раван куд ми нога пређе, вај, свака стопа земље драге,

чемерном сузом, крвљу натопљене, чуднијем гласом дозиваше мене, у моје срце свој потмули плач

слијеваше; и трудна рука таде, кад год ми клону, малакса и паде, пође и клону на мој оштри мач.