Srpski književni glasnik

ХОСЕ-МАРИЈА ДЕ ХЕРЕДИЈА.

ха

утисак долази заиста од гласова, а не од смисла речи, лако вам је уверити се: покушајте заменити у првом стиху реч ремје речју ора!е, и видећете шта ће вам од утиска остати. Међутим, драги камен „опал“, ако је мање дискретан од „бисера“, има извесно дискретнију боју од „рубина“. Разлику чине гласови.

Најзад нешто што има скоро само код Хередије, а у том размеру заиста само код њега, то је склад између слика и смисла речи, стиха, целе песме. Али ја сам о томе говорио другом приликом, а и време је прошло које имам на расположењу. Нека је довољно овде поменути да у Хередије, колико је то год могуће без усиљавања и афектације, избрани сликови, по звуку своме, — благодарећи тајноме складу наших асоциација — одговарају природи мисли и осећања који се у песми исказују. Кад Хередија описује јапанскога самураја на сунцем обасјаној обали и његову љубав, у сликовима звони а као весела труба; кад опева младу Хелу, нежну и белу као снег и млеко, и њенога цврчка, у једном сонету (узгред буди речено) дивном обликом и садржајем, у слику се скоро кроз цео сонет чује чисто е; — кад описује старога златара који резаљком реже путир у злату, у слику се чује оштро ;, с гласовима 5 и 2 (7:52, ве)... „као да оштрица ножа, рекао је један критичар, или врх игле, клизи по тврдом металу“...

И тај исти склад одржан је исто тако и у средини стихова.

Даље се не може ићи. Корак даље, отишло би се у играчке или у сувише ситне ствари. Хередија, уметник беспрекорног укуса, није тај корак учинио.

Такав је песник о коме смо вечерас хтели гово-· рити: — Ј-М. де Негедга, !е Мастећпдие. А сад бисмо могли додати и: Гтрессаб!е; — Х.-М. де ХЕРЕДИЈА СЈАЈНИ

и НЕПОГРЕШНИ. Богдан Поповић.