Srpski književni glasnik

130 Српски Књижевни Гласник.

као труба, —- они се нижу један за другим, вазда музикални, у најзанимљивијем и најефективнијем међусобном складу и контрасту. У једном сонету дају тон сликови као атбте и тагтбге; у другима ог, Тгорог, Стћгугаог; У

другима опет 21552, сапсе, — или сошти, ргзи, 5убти; у још другима 10ог5е, есогсе, — рогре, јогре, — бегсе, ћетзе, — тлетре, стегое, — или пасте, засте, — ботпез,

стотпез, — ошуге, Гопттге, сошуте, тошуте, — биргезге, арте512, гтезте, Тћутрћгезте, — и Шихгте, аршхгте, гихгте, јгизтте... (Узгред буди речено, ако сте обратили пажњу, опазили сте да ови последњи сликови имају по пеш сугласникаослонаца, два напред и три позади !)... Француски језик је врло леп језик, звучан и ублажен у исто време, на среди између „громких“ јужних језика и „угушених“ северних, као што и народ који га говори стоји земљописно на средизи између југа и севера. Изговорени лепо францу-

ски, — ни дуго ни кратко (пре крат«о но дуго), са мно-.

гобројним разликама отворених и затворених самогласника, с јасно артикулисаним сугласницима, и акцентом увек на последњем изговореном слогу — ови су сликови стална музика уву. Само онај који има осећање за француски језик, и за те ствари уопште, може знати какво је рафинирано задовољство, на пример. наћи све ове, и овакве, „хитре“ или „масивне“ сликове, у једном исшом сонету: — ротроп, јироп, стброп, Мтрроп, — сабте, забте, гтабге, стабге, — азгте, и аезаз!гте...

И само тај — а можда и сваки други — може осетити лепоту склада и контраста у распореду самогласника у стиховима као што су ови:

Јат зет! Је гиђб, Ја репе еј Је ђегуј, Тога Гапзе Фип уазе ег тагјеје за те.

У првом стиху лаки, танки самогласници, који у гласовном троуглу граматичара леже на горњем краку, а у устима се доиста и изговарају горе, на непцима, само гласници е и :; у другом стиху, звучни самогласници са доњега крака, „са дна уста“, самогласници а ио. Да

4 У А 4 “ 4 |