Srpski književni glasnik
134 Српски Књижевни ГЛАСНИК.
С друге стране ја сам на својим путовима по Црној Гори могао сазнати, да се је за време последњег српскотурског рата и после 1878 године одселио доста велики број мухамеданских Срба из Црне Горе на исток преко границе: у пределе Плава и Гусиња и у скадарски вилајет. Према проценама, које сам добијао за број тих исељеника може се узети, да се је из Никшића и Никшићског Поља, из Спужа, из Жабљака и из Подгорице иселило у поменуте пределе око 10.000 мухамеданских Срба и да се је од прилике половина тога броја настанила у скадарском вилајету, поглавито у варошима, Скадру и Љешу, и у неким мањим, засебним насељима. Тако можемо рачунати, да сад има у скадарском вилајету око 2000 мухамеданских Срба. Они сад још говоре српским језиком, али ће га временом можда сасвим 38менити арбанашким.
У скадарском вилајету има дакле око 7700 Срба, православних и мухамеданаца.!
# Да ли у садашњим арбанашким племенима, Хотима и Грузама, заиста има нешто остатака од Срба староседелаца, као што су ми тврдили понегде у Црној Гори, нисам се могао поуздано обавестити. Али верујем, да их може имати, јер се ни по чему не би могло узети, да се је свеколики, негда многобројни, српски живаљ у скадарској области сасвим раселио. Морало је овде онде заостати по које веће или мање насеље или група српских породица и дуго се држати међу досељеним Арбанасима, па тек после, пошто би сасвим изгубили везу ес осталим својим сународницима, примити католичку или мухамеданску веру и арбанашки језик. Један интересавтан прилог за оваку зудбину тамошњих Срба сазнао је поменути мој ђак, Г. Вучковић. Њему је причао његов деда у Скадру, да је пре четрдесет година цариградски патријарх тражио од Смаилаге, тадашњег галије у Скадру, да му пошаље неки дугованп бир за 14.000 "патријаршиских парохијана из Задриме. Али валија тај бир није могао покупити, због тога што су се Задримљани већ доста пре тога времена били покатоличили. Задрима је повелики предео с леве стране реке Дрима на северу од Љеша. Српско име тога предела (којим се и данас зове) и предања о досељавању Срба из Задриме у Црну Гору (која сам сазнао у Љешанској и Катунској Нахији) заједно с овим фактом о патријарховим потраживањима
4 3
ј
~
ј ; 4 4 У а у ј 34 25
, у ј