Srpski književni glasnik

–

3 Српски КњЊижеЕВНИ ГЛАСНИК.

с

мухамеданске Србе и за Арбанасе. Фр. Врбанић! има од некуд — не каже одакле (али вероватно са неког званичног места, из Црне Горе) — податке за проценатни однос између све три вероисповести у Црној Гори, и по тим податцима, за кбје и по свом познавању прилика смем рећи, да заиста довољно одговарају правоме стању, православни чине у Црној Гори 87,50%, мухамеданци 9,380 и католици 3,12% од свеколиког становништва. Узмемо ли, да је такав однос био и у време најновијег пописа, од 1909 године (а он се свакако и није знатно изменио), изишло би, да је тада од наведеног броја до. лазило : 278.131 на православне, који су сви Срби; 29.558 на мухамеданце, од којих су једни Срби а други Арбанаси; и 10,176 на католике, који су сви Арбанаси.

Да се нађе број православних Срба на крају 1905 године, требало би знати њихов годишњи прираштај. А пошто нам он није познат, јер се не објављује, морамо се помоћи тиме, што ћемо применити на ове Србе прираштај њима најближе и најсродније српске групе, код које је и множење исто тако велико, а то су православни Срби у суседном делу Херцеговине, који спада у херцеговачко-захумску митрополију. По званичном извештају те српске православне митрополије“ могли смо израчунати, да је код тамошњег српског православног становништва годишњи прираштај 2,569. — Кад овај прираштај употребимо, да бисмо смањили наведени број православних Срба у Црној Гори (за 1909 год.), изићи ће, да је крајем 1905 године њихов број могао износити на 257.000.

5 Ку. Утратс: „Петогтавке ргшке п јилић ЗјЈауепа“. („Кад“ ОХХКХ, 1896). Стр. 200 п 201. Тачни проценатни бројеви код њега су: да од хиљаду душа има православних 8575, мухамеданаца 93,75, католика 81, 25.

» Ј. Муцовић: „Орпска православна херцеговачко-захумска митрополија при крају 1900 године“. У Мостару, 1901. Стр. 13. Крајем 1889 год. било је у тој митрополији 78.812 душа, а крајем 1900 год. 100.643, дакле сувишак за 11 година износи 21.831, а то представља годишњи прираштај од 2,250/0.