Srpski književni glasnik

Број СРБА И ХРВАТА. 137

Треба сад још да сазнамо и колики је могао бити те године број мухамеданских Срба у Црној Гори. Овај је податак најтеже изнаћи, јер треба од укупног броја мухамеданаца одвојити број мухамеданских Арбанаса. За те Арбанасе имамо једино податке од Гопчевића за 1880 годину, и по тим податцима је било мухамеданских Арбанаса у барском округу 5000 а у уцињском 85400, дакле укупно у црногорској Крајини 13.400. Даље на северу од Крајине у Црној Гори мухамеданских Арбанаса и нема. Треба сад изнаћи, колико је тај број порастао до 1909 године, а за то би ваљало знати средњи годишњи прираштај код тих мухамеданаца. Њега не знамо ни с које стране, и једино га можемо само приближно оценити. Несумњиво је толико, да је код мухамеданаца У Црној Гори, и код Арбанаса и код Срба, годишњи прираштај много мањи него код православних Срба, једно због тога што се ти мухамеданци (од којих је знатан део варошко становништво) врло слабо множе, а друго и зато што се они стално исељавају, а нарочито су се много исељавали у ранијим годинама. Због тога сматрамо, да ћемо се највише примаћи истини, ако њихов годишњи прираштај узмемо за нешто мањи од половине прираштаја код православних Срба, ако узмемо да износи 1,209, (дакле нешто више него код мухамеданских Срба у Босни и Херцеговини). Према томе би број мухамеданских Арбанаса 1909 године износио 16.455, и кад се он одузме од укупног броја за црногорске мухамеданце из те године (29.558), остаје за мухамеданске Србе у Црној

Гори 1909 године: 13.108. Кад смањимо тај број вредношћу која одговара означеном прираштају (1,209) за

четири године, излази да је 1905 године могло имати у Црној Гори 12.500 мухамеданских Срба. Они су настањени поглавито у вароши Подгорици иу црногорској Крајини (у Бару, у Мркојевићима, Микулићима и т. д.).

Разуме се, да се број који смо добили овако оби-

# 8. борсетс: „Ођетађалеп п. зеше ПМеа“. Стр.240 и 254—258.