Srpski književni glasnik

Број СРБА И ХРВАТА. 141 143.057 Хрвата и Срба и у осталим деловима Аустрије (поглавито у аустриском Приморју, у Доњој Аустрији, у Моравској и у Штирској): још свега 3.047 — дакле је у целој Аустрији изван Далмације било 146.104 Хрвата и Срба. Од тих бројева само мали део долази на Србе а све су остало Хрвати. Срба има поглавито у Пероју у Истри (и они су православни), у Трсту, и у Крањској под именом „Ускоци“ (од њих је само неколико стотина православних а остали су католици и унијати).

Општи број за годишњи прираштај у Истри од 1890 до 1900 године (0,864%/), који даје званична статистика аустриска, не можемо овде употребити, јер се он не односи само на Србе и Хрвате, него и на остале тамошње народности (Словенце, Талијане и гр.) Зато ћемо се послужити бројем за општи прираштај самих Срба и Хрвата у целој Аустрији, који је израчунао М. Зоричић.“ Тај број за време од 1890 до 1900 године чини годишње 1,039, те је према томе 1905 године могло у Истри и осталој Аустрији имати 153.600 Хрвата и Срба.

Хрваши и Срби у краљевини Хрвашској и Славонији. По статистичким податцима српске православне карловачке патријаршије“ имало је 1905 године у Хрватској и Славонији 703.708 православних Срба; уз то је по др: жавном статистичком годишњаку од 1901 године“ било још 7561 Србин унијат, и по угарској статистици 32 1900 годину 1,478.825 Хрвата и католичких Срба.»

1 Нидерле: „Обозрфније..“, стр. 117. 2 М. Хотаеас: „Рор Жбејјзбуа. 04 31 ргог са 1900 по Кгаџехт-

пата Нгуашзкој 1 ЗТауопиј;. Сјауп гелшћан ро пргауппт ођстата“. Таотеђ, 1902. (в. Нидерлово „Обозрђвте“, стр. 120). 3 Ове податке саопштава Нидерле (,„Обозрђите“, стр. 19 и 120)

детаљно, по епархијама и протопрезвитеријатима, а добио их је преко В. Јагића из патријаршиске канцеларије у Карловцима. _

1 Види „Календар Матице Српске“ од 1905 године.

5 У „Календару Матице Српске“ за 1908 годину има чланак „Срби сви и свуда“, и у њему се (на стр. 78) тврди, да у Славонији, Срему и Лици има око 300.000 католичких Срба („Шокаца“ и „Буњеваца“), који веле сами, да говоре „рацки“.