Srpski književni glasnik

142 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

По рачуну М. Зоричића,!: изведеном за десетогодишњу периоду од 1890 до 1900 године, општи је годишњи прираштај за Србе и Хрвате у Хрватској и Славонији 0,87'•6. На основи тога можемо узети, да је 1905 године било на 7800 Срба унијата и око 1,543.150 Хрвата и католичких Срба, те би заједно са православним Србима укупан број Срба и Хрвата у краљевини Хр: ватској и Славонији 1905 године био 2,254.658 или округло: 2,292.000.

Срби и Хрваши у Угарској. По статистичким податцима карловачке патријаршије, које смо напрзд поменули, било је у Угарској 1905 године 445.606 православних Срба. Осим тога по угарској статистици из 1900 године било је у Угарској 108.367 Срба католика (Шокаца, Буњеваца и Крашована), али је тај број по „Календару Матице Српске“ (од 1905 год.) нетачан и треба га повисити на 135—140.000.7 По истој угарској статистици било је 1900 године у Угарској 188.552 Хрвата, чији је број вероватно такође смањен.

Да бисмо добили приближан број Срба католика и Хрвата у Угарској за 1905 годину, узећемо да прираштај који вреди за Србе у Угарској,“ годишње 0,62%, вреди

1 росе: „Рор: 71ејчгуа...“ (на наведеном месту).

2 Овоме тврђењу можемо веровати, јер је по рачуну, који је Иванић извео на основи званичне статистике од 1890 године било у Угарској још те, 1890 године 123.000 самих Буњеваца и Шокаца (дакле без Крашована, за које мисли, да ће их бити до 20.000. Иван Иванић: „Буњевци и Шокци“, стр. 1% и 9).

8 Види у „Календару Матице Српеке“ за 1908 год., од д-ра „Лазе Марковића: „Како се бројно крећу Срби у Угарској и Троједници:“ (етр. 88 и 5:). — Раније је по званичној статистици прираштај код угарских Срба и Хрвата био мањи, па чак и негативан, т.ј. место прираштаја — опадање. Тако имамо у поменутој књизи М. Зоричића за време од 1890 до 1900 год. код угарских Срба и Хрвата означено опадање: — (0,840) годишње. Али се у тачност овога броја мора сумњати, и Нидерле ће имати право, кад каже, да опадање српско-хрватскога жавља у Угарској можда и није стварно, него да је причињено органима, који су вршили попис (,Обозрбни1е“, 120). То је и био узрок, што ми нисмо узимати у обзир тај ранији орој за прпраштај него онај из времена после 1900 године.

Р—