Srpski književni glasnik

СТАРИ БЕОГРАД.

ПОСТАНАК И РАЗВИТАК СРПСКЕ ВАРОШИ И КУЛТУРНЕ И ДРУШТВЕНЕ ПРИЛИКЕ У ЊЕМУ.

(1820—1850) (2) П

Одједном постаде Варош-Капија центар нове српске вароши. Око ње и у радијалном правцу ка југу и западу насељавао се српски живаљ, подмлађен новим соковима из народа. Докле је Чаршија и даље остала у рукама трговаца, Грка и Цинцара, дотле је нову варош заузело чиновништво и онај део људи из народа, чије је занимање захтевало да живе у вароши.

Београд се од тада поступно ширио. Овај процес ширења и продирања чак и у оне крајеве вароши у којима су живели Турци, истина није вршен са хитњом, али је његов крајњи резултат био тим стварнији и успешнији. Може се слободно казати, да је од 1820 године до 1850 године Београд све више добијао ону физиономију, коју је имао доцније после бомбардовања вароши 1862 године, физиономију које се ми старији још можемо сећати.

Од 1820 до 1880 показује наша престоница све знаке вароши која се налази у прелазном стању. Сем у турском крају, на Дорћолу и Зереку, где је била компактна маса турских кућа са баштама и чесмама, све је остало у Београду још било у постанку; сокаци шути, куће мале и неугледне, калдрма турска, тамо где је има, иначе блато до колена и нечистоћа за причу.

10