Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД.

Кнез Иво од СЕМБЕРИЈЕ. — Опера у једном чину од Бранислава Нушића. Музика од Исе Бајића. Први путу приватној опери Г. Жарка Савића 6 јануара 1911 године.

Да констатујем одмах једну лепу намеру Г. И. Бајића: он је хтео да да једно музичко дело вишега стила — музичку драму; да се ослободи од свију формалистичких скрупула и да музичком дескрипцијом појача драмску радњу и изрази карактере. Код ове врсте му: зичких дела тежиште је у оркестру. Он својом снагом и бојом изражава све, док певачи јасном и интересантном рецитацијом стихова доприносе да се реч боље чује и разуме, и на тај начин музика осети и схвати. Рихард Вагнер, творац модерне музике и специјално модерне музичке драматике, поставио је ту комбинацију, и ње су се придржавали сви доцнији драматичари. Најмодерније доба нам је дало и неколико нових комбинација (Рихард Штраус, Фицнер, Клозе, Дебиси), али су принципи у главном остали исти.

Намера Г. Бајића је била и савремена и лепа, и ја бих се радовао кад бих могао да констатујем да јеи успео до краја равномерно да је изведе. Али, на жалост... Један је принцип скроз провео: принцип рецитације стихова; а боље би било да и то није учинио. Јер рецитација није свуда успела; осим тога, сам тај принцип није довољан да и целом делу да обележје музичке драме. Главна страна њена, — онај интенсивни и импул-