Srpski književni glasnik

Уметнички ПРЕГЛЕД. 159

пање међу сељане. Настаје тајац. Дубоко ћутање престрављених душа које очекује нешто страшно и опет имају наде да ће се страхоте ублажити. Ово је најјаче место у опери. Композитор је са неколико тонова само изразио сву психологију и нему радњу те сцене. Зрео гест. Други је: стара мајка прилаже за откуп робља своје рушпије. Она им тепа и јецајући пита Кулинбега: „Да ли имаш беже стару мајкуг „Знаш ли шта су сузе старе мајке> Један хроматичан мотив прати ову дирљиву сцену. Она је једно пригушено и тихо [асптозо. Цела је опера уопште дирљива, једно велико Гасптовзо, чак је и сентиментална, и од те сентиментал. ности највише пати Кнез Иво. У ориганалу Бранислава Нушића Кнез Иво није такав. Тај му је тон дао компо. зитор. Зашто» На мене је та сентименталност непријатно утицала. Осим ње и неки инструментални ефекти: Онај пиштави контрапункт пикола у „Српкињи“, за тим штимунг који изазива трумбета (ја нарочито овако називам

% тај инструменат), у сцени када се Кулин одушевљава 7 лепом робињом, лепотом Станом. Труба је врло незгодан м инструменат. За њу треба умети наћи згодне мотиве и | теме па да не утиче глупо. Ја се усуђујем да упо-

требим овај израз, јер по моме музичком осећању он најбоље карактерише садржину тона њеног када је мелодијски неподесно употребљена. Инструментација је иначе доста добра. Хорови су пуни, местимице драматични и живи. У инструментацији нема нових ефеката. У очи су ми пала, да се парадоксално изразим, извесна места која су скроз клавиристички схваћена и директно са клавира у оркестар пренета. Владати оркестром може само богом дани инструментатор. Ту се много не да научити. Било је великих композитора који су рђаво инструментирали (Шуман), а има ваздан, нарочито, модерних, композитора који добро инструментирају а рђаво компонују. Ово може да буде једна утеха Г. Бајићу. Г. Бајић би сигурно боље инструментирао да има прилике више да слуша оркестар.

Али то су појединости које просечна публика слабо