Srpski književni glasnik

80 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

шевљењем, потпуно одговарају свом задатку, делу националног васпитања и културног унапређивања. Интересантно је приметити да се популарна књижевност код нас последњих неколико година врло јако развила, и да већ постоји цела једна мала литература за сеоске библиотеке, које се, нарочито иницијативом Културне Лиге, у све већем броју стварају у Србији. К. О српској КЊИЖЕВНОСТИ У „Словенском ПРЕГЛЕДУ.“ — Чешки часопис „Зјоуапзку Ртећед“, који је за све време свог тринаестогодишњег излажења обраћао живу пажњу на све значајније појаве у словенском свету, и који последњих година увек доноси извештаје о појединим словенским књижевностима у протеклој години, није ни ове године пропустио да одговори том своме смеру и задатку израженом у његовом наслову. У својој последњој свесци (ХШ, 10), — дајући извештаје о хрватској и словеначкој књижевности у прошлој години и обећавајући уместо сличног извештаја о бугарској књижевности извештај о њој за последњих неколико година, он доноси на четири стране концизан чланак Г. Бранка Лазаревића „Српска Књижевност у 1910 години“. Г. Лазаревић је приказао раднике на српској књижевности прошле године; он је изложио стање и дао карактеристику нашег прошлогодишњег романа и приповетке, поезије, драме, критике и књижевне историје и преводне књижевности. 1

Апдте Вагте: ['езсјауаре ђ]апс (Агттетше е| ( Маседо1пе). Рапз, [. Мисћаца, страна 225 1п 8'. — Са | доста тачности, познати писац „Возтше е Негхероуепе“ : рекао је у предговору овој књизи за промену режима | у Турској да „што се више мења, све више остаје по у староме“. А у књизи, у делу који се тиче Белога Робља ; у Маћедонији, Бар је изнео врло добру слику метежа, главних чинилаца његових и њихових радњи, побуде за рад, њихово бројно стање, права и остало. У овој својој објективној и документованој књизи, Бар повољно суди о Србима и њиховом раду у Македонији.

Ин. ,

Власник, Богдан Поповић. — УРЕДНИК, ЈОВАН СКЕРЛИЋ.