Srpski književni glasnik

(БР ВЕВЕСТО И

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига ХХУП, Број 2. — 16 јул, 1911.

ПОТРОШЕНЕ РЕЧИ. (Крај.) 1Х

Догађај са Дворским и Даницом би се можда заборавио, да га нека тајанствена рука није стално обнављала.

Сваки дан је доносио један нов детаљ. Допис се развијао, уметала се причања очевидаца, исплетао се читав роман. Чак варошки шегрти почеше да певају једну песму о томе.

Млади човек је патио дубоко. Он беше изгубио свако спокојство које га је дотле одржавало у животу. Небо је тежило над њим као пред буру. И он је осећао као да ће доћи још нешто, неизбежно и фатално и да ће му разрушити, уништити све што је имао и што је називао својим.

Још теже му је било што ништа није знао о Даници. Она се нигде није појављивала. Њена кућа, с прозорима на шалоне, стајала је неприступачна и ћутљива. Дворски није чак смео туда ни проћи: прво, што га не би радо видели у тој улици, а друго, што би подсећао комшилук на своју историју са Даницом.