Srpski književni glasnik

БР. 57

| ајаои

ПРВЕ КУЛТУРНЕ ЛАСТЕ.

Данашњи наш нараштај не може просто веровати са каквим је тешкоћама наше друштво прелазило из фазе некултурнога доба ка фази колике толике цивилизације блиског човека. Невероватно споро преносила се

"једна по једна ствар, један по један предмет, које су

културнији народи већ усвојили и употребљавали.

И ма да ће вас изненадити кад вам кажем да је први билијар дошао у Србију 1822 године, а први клавир 1824, ипак немојте то узети у прилог културног стања тога доба. Билијар је некако упоредо са картама ушао у београдске кафане. Убрзо је, већ те године, било још неколико билијара у Београду и на њима су младићи толико висили да је то већ било профано. Алекса Симић, на пример, пише Кнезу Милошу о једном човеку, па да би га карактерисао као пропалицу, он вели: „Његови су послови од меане до меане, од билијара на билијар !...“ Јер ваља знати да се на билијаре тада није играло, но се у ствари коцкало. Највише се играла она игра са малим лоптицама. (1834 године јула месеца излази овакав оглас у новинама: „У Београду код ЕћимТоме налази се један добар билијар заједно с малим и великим куглама и таковима на продају. Љубитељи могу га сваки дан у Ећим-Томиној кафани видети и за приличну цену имати.“) Страст играња билијара толико је завладала да је 1849 године предлагано преко новина да се билијар уведе и у Читалиште само да би се чланови збирали. Први клавир је дошао у Кнез-Милошев двор.