Srpski književni glasnik

ПА ш. ______= ли

| 106 Српски КЊИЖЕВНИ Гласник.

- Набавио га је Вито Ромита за Савку, млађу кћер Кнез| Милошеву, јер се тај талијански авантурист и карбонар, позније таст Кунибертов, био настанио у Србији и био учитељ Савки. 4 Како су постепено и даље наилазиле ласте једна по једна, ласте које су наговештавале пролеће цивилизације, А показаћу излажући их овде хронолошким редом. 8 Тако, прва слушкиња из Земуна прешла је у Бео- | град 1824 године. Њу је за Кнеза Милоша набавио и пребацио из Земуна Лазар Хаџи-Бајић. | Године 1827 набавио је Кнез Милош први пут ка- · шике за супу. Иначе их у вароши никако није било. 3 Исте године, 1827, допутовао је у Београд први 4 | | | 4 |

3

женски сунцобран, који се тада звао „зоненширм“. у Године 1829 долази први капут у Србију. Носио га 3 је Кнежев лекар Др. Стејић. Ото Дубислав Пирх, који је те године путовао по Србији, записује нарочито овај усамљени Стејићев капут. х Године 1834 први пут је донето из Земуна | пиво и почело да се точи у Манојловој Башти на Зеленом Венцу. Е Године 1835 долази у Србију први сајџија. То је - некакав Пилер, који је стигао из Петрограда и настанио | се као „изучени сајџија“ у Крагујевцу. Како у Србији | тада није било толико сатова да би од њих могао живети, то тај Пилер затражи дозволу од Кнеза, и 1836 године видимо га у Београду где прави и продаје цр- 1

|

| || вени восак за писма. | Њ Године 1839 јавља се у Београду један интересан-_ | | тан тип. То је неки Карл Карловански, „први у Србији

| сирћета фабрикант“, који објављује своје „жестоко и | 4 кисело“ сирће. Тај исти Карловански, кад није прошао | код нас добро са сирћетом, прелази у Панчево и тамо,

|; августа 1843 године, отвара школу као учитељ трговачДЕ ких наука. Када му ни тај посао не полази добро, он се | враћа у Србију и узима име Драгутин Карловански и

| отвара у Београду 25 маја 1847 године „Прво српско |" пливалиште и купалиште“. То је купалиште било под