Srpski književni glasnik

ПРВЕ КУЛТУРНЕ ЛАСТЕ. 109

·_ Трста. Он поучава младе београђанке свирању уз гитар и певању уз исти.

Године 1847 јавља се први зубни лекар. То је некакав Мориц Лефнер који „шупље зубе неком масом запушава“.

Године 1848 јавља се већ прва машамода. То је нека Персида Милошевић из Новог Сада, која себе назива „Матсћапде де тоде«“ и препоручује своје сламнеи свилене женске шешире „по бечком вкусу“.

Године 1849 доноси се у Српску Државну Штампарију прва брза машина (брзотиск), јер се дотле радило на оној, најпримитивнијој машини. Са машином стиже и први машиниста стручњак. Те исте године инсталише се у Београду и први европски печаторезац Леополд Галицијанер, који уједно реже и надгробне споменике.

_ Године 1850 стиже већ у Београд и први „клавирштимер“, неки Имро Шпеновић који је ослепио, и као слеп изучио у Пешти тај занат. Па онда стижу и први „флекпуцери“, Јован Унтербергер и Франц Лерг из Тиролске. Те исте, 1850 године, неки А. Дајч објављује прву фотографску радњу, и вели да је то „фотографија или нов начин зраком на артији ликове портретирати“.

Године 1851 отворено је прво парно купатило у Београду. То је Шоповићево у Савамали, које и данас постоји. Те године стижу у Београд и први „тапацирери“, Х. Хирмил и друг М. Јајтелес. Исте годинне долази и први седлар, Фридрих Дитрих, који прави европска седла, У јесен те године стиже Карл Вимес „фектмаистер из Нидерланда“ и даје часове из борења.

Исте 1851 године почиње и историја прве српске књижаре, коју ћу засебно описати.

Године 1852, јавља се у Београду први „художествени баштован Циглер из Штутгарда у Немачкој“, који нуди своје услуге. Али се он не задржава овде, већ убрзо одлази из Србије.