Srpski književni glasnik

Кид ФА БИ

оф

РА ОРИ

гара“

108 Српски Књижевни Гласник, у Топал-Настиној кући, у чаршији, преко пута бакалнице Х. Димитрија Константиновића.

Одмах за њом, исте године, јавља се и Фемија Хамерл која је опет свршила бабичлук у Пешти. Она јеседела у кући Мите Шарен-капе на Калимегдану.

А 1842 године већ се јавља и први мушки кројач. То је Јован Димитријевић, „гражданин новосадски“, који је дошао у Београд са десетину момака и настанио се у кући Г-ђе Јелисавете Балаш, рођене Т. Солара, на Калимегдану. Он се препоручује за израду мушког одела по најновијем „вкусу-журналу“.

Године 1843 диже се прво купатило на Сави по „најновијем кроју“. (Оно Карловансково је пропало, а и иначе било је више пливалиште, школа за пливање). То прво купатило засновали су Коста Лепојевић и Димитрије Данић.

Те исте године дошао је у Србију некакав Швајцарац Петар Кораи, и отворио је у Савамали кафану и гостионицу код „Златног Крста“ и довео кувара из Немачке, а имао је и „тшећерних колача“ и „изјутра вруштук“. То је била прва кафана са европском кујном.

Године 1844 настањује се у Београду први странац молер. То је Јосиф Варошек, који „обитава у кући Ракиџинијој с изложеним на кући златним словима именом“.

Те исте године долази у Београд први „дагеротиписта“ Јосиф Капилери, који обитава у кафани Дунавовића до Варош-Капије. А те године се јавља и први кројач женског одела, Павле Темељкић, који се препоручује „добивши десет момака из иностраних земаља“ да ради по најновијим француским и бечким журналима. Обитава у Великом Зданију на другом боју.

Године 1845 јавља се већ први „цукерпекер“. То је неки Сима Николић из прека. А те исте године стиже и први циркус у Београд Г. Гота. (О овоме циркусу било је речи на другом месту).

Године 1846 оглашава се први учитељ музике у Београду. То је неки Александар Скордилис, родом из

Ем