Srpski književni glasnik

Иво Ћипико. 113

устави на његовим светлосним и бојеним ефектима. Пошто га је описао, у приповетци На Поврашку с Рада, како стоји над кућама и поврх стабала, он ће прећи на светлост коју је просуо на поља и шуме, па онда на докове и увале у које су се увукли његови зраци, и, најзад, довевши у такав пеисаж и Цвету, која спава, пустиће зраке да уђу у собу и да падну на њено лице, те да и том приликом, сем других које су главне по саму приповетку, да какав детаљ из области чисто сликарског пеисажа. У том погледу, за његове чисто сликарске особине, најкартктеристичнији је овај опис из приповетке На Мору: „Међутим, сунце се слегло. На скрајњој тачки обзорја, тамо око запада, дрвено је и као закрвављено; мало више, љубичасто Плаво. Велики дио неба заодио се разноликим меким бојама и ишарао фантастичким | приликама. Сјеверна пак страна разом брдина шамна је; покрио ју густ облак, чији су вршци оловасти и сури... Пошљедње свјешло просуло се преко мора све до чамца, па га обасјало жеженом ждраком. Његов сјај још више отскаче, јер се такми са црним гомилама што се од сјевера тек видњиво подижу. То свијешло и њих обасјава. У њем се прелива боја њена лица и плава јој коса...“ Тај опис показује како је Ћипико сав светлост и боја, и да уме пеисаж да ради само ради пеисажа, на начин сликара који тачно бележи све бојене и светлосне вредности. Многе његове слике и импресије и нису ништа друго до чисто сликарски пеисаж и акварелистички рађени. Понекад, цела историја има чисто подређен карактер; другим речима, цео догађај је само једна фигура у пеисажу. Но, сем тога пеисажа, пеисажа ради пеисажа, Иво Ћипико има и пеисаже који улазе и у сам догађај, и у саму приповетку, као саставни део „унутрашње вредности“ једне приповетке који има да је услови, или објасни, или веже у целину. Последњим својим делом, такав је и опис месечине у На Поврашку с Рада (опис месечине кад Цвета спава), који смо раније поменули. Такав је, још и више, један пеисаж у /7огибе као од 8