Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 141

шом уметношћу — музичком драмом. Што је дала прилике музичкој омладини да, једва једанпут, чује достојно опремљена дела музичке драматике. Што је музичарима пружила неколико подстрека на рад — а то није од мале важности. Али најважнији је разлог овај. Она јеи нехотице отворила очи нашој публици, јер наша публика је до ових дана живела у „долу“ музичке драматике. Она је била злостављана разним сепкулантима којима је главни циљ био далеко од уметничких идеала. Са њеним осећајима и њеном културом су рђаво поступали људи који су самовласно узели на себе један посао за који нису били дорасли. Узели да воде Оперу и оста: вили је, после заслуженог потпуног пораза, — „варијете“-у. Наша публика је после тих бедних и непријатних дана осетила благо миловање једне интелигентне уметности и њене благе речи које миришу здрављем и ведрином. О како је та ведрина пријатно утицала! Јер оно што је дотле било код нас постало је истога тренутка само једна ружна успомена. Ми смо под утисцима тих дана постали други људи. Постали смо опет деца јер нас је додирнула нежност праве уметности. Нежност равна оној која нас је пратила у прве дане нашега живота корак у корак. Постали смо други и хоћемо да останемо такви. МИ, под тим утисцима, наша публика ће сада да „сведе рачуне“. Она ће да упореди ово што је добила из Загреба са оним што је имала у Београду, и извешће закључке да на основу њих заузме за будућност становиште, и своје наде и псверења обрати на ону страну, одакле се најпре може надати ономе што после ових великих дана осећа као преку потребу. Наша публика ће тражити чисту, искрену, дубоку и пошшену уметност. Уметност која се култивише не трговачке спекулације ради — како је то случај био у „Београдској Опери“, не и ради задовољавања личних амбиција и каприса, него уметности која је израз уметничке културе уметника прекаљених и поштених, европских и наших, којима је уметност светиња и који јој прилазе са побожношћу. ди