Srpski književni glasnik

144 Српски КњижЕВНИ Гласник.

савеза и споразума. Њој се тада чинило да Француска, Енглеска, Русија, Италија, Холандија и друге државе имају за систем опште политике да окруже, спутају Немачку која је хтела да настави систем Бизмаркове политике, систем немачке хегемоније у Европи. Мароко је био само прилика да Немачка протестује што њу свуда почињу заборављати. Данас је ситуација друкча, боља, стабилнија. Двојни Савез је у коректним односима са Тројним Савезом; трпи се и Тројни Споразум; наставља се систем савеза и споразума. Велики планови су готово неизводљиви, није више реч о томе да се деле земље ин градови. Није више реч о томе да се игнорише Немачка, да се склапају антигерманске комбинација, како би Немачку усамиле. Одашиљање немачке ратне лађе у Агадир није више прилика за протест, али неће бити свакојако ни сврха Немачке. Да је то била сврха, Немачка не би у Агадир послала једну омању лађу; она би окупирала неко друго пристаниште са неколико бродова, и то пристаниште које би јој служило корисније од Агадира у Атлантском Океану. Кад је отишао ратни брод „Берлин“ у Агадир, у Француској су одмах знали да је то једно средство за немачко-француски разговор. Веровали су да Немачка неће жртвовати своје трогодишње напоре да се приближи Енглеској и Француској зарад проблематичних интереса њена три поданика у Могадору и рђавога агадирског пристаништа Фраацуска се показала незадовољна начином на који је учињен позив за разговор о Мароку. Противу њега као и противу поступања Италије она је протестовала.

Немачка хоће да преговара са Француском по свој прилици о томе шта има да заради и она у Мароку; као што је радила у Турској, тако и овде, хоће да обезбеди својим поданицима удео у добити у Мароку.

Две и по године већ Немачка и Француска преговарају о сличним питањима у Мароку, и оне су у томе погледу постигле и неке споразуме. Најпре је, у фебруару 1909 године, постигнут споразум, којим се ишло