Srpski književni glasnik

Политички ПРЕГЛЕД. 145

на то да се олакша извршење одлука Конференције у Алгесирасу. Тај споразум је био нека накнада Немцима за политичке француске интересе у Мароку. Тај споразум је један програм; Француска ништа не предузима у питањима економских концесија докле се не споразуме с Немачком; не може давати никакве нарочите повластице које не би и немачки поданици добили. Затим је решено питање о рудницима. Мароканско Рударско Друштво у коме је било до фебруара 1909 године француског капитала 629, а немачкога 20%/, преуређено је тако да су Французи имали у њему 50%» од целога капитала, Немци 209, Енглези 90/,, а остатак Аустријанци и Белгијанци. Поред овога питања, расправљено је споразумно и питање о установљењу Друштва за Грађење у Мароку. У Друштву Французи имају три шестине целокупнога капитала, шест чланова у Управноме Одбору и председништво у њему; Немци имају две шестине капитала, четири члана Управнога Одбора и председништво; једна шестина од капитала и два места у Управноме Одбору подељени су између Шпањолаца и Енглеза. Да би се спречили разни догађаји између Немаца и Француза на граници Конго-Камерун, створено је једно француско друштво у коме је немачки капитал 509/, и у коме су одређене царинске постаје да би се спречавало кријумчарење, обезбедиле границе од Чада до мора, и забранило трговање Немцима на француској територији. Француско Друштво Габон је нашло средину где ће немачки и француски интереси бити солидарни. Поред тога радило се на томе да се склопи једно француско друштво за грађење железница у Мароку, а да се обезбеди немачкоме капиталу добар део у набавци железничкога материјала. Најзад, преговарало се између Немачке и Француске о једној железничкој прузи Камерун-Конго (француски), којој би дали километарску гарантију Немачка и Француска.

И после свега овога дошло је, дакле, до овога неочекиванога обрта у Мароканскоме Питању. Тај обрт

10