Srpski književni glasnik

150 Српски КЊижЕВНИ ГЛАСНИК.

у новој бугарској историји није још био довољно проучен, и Г. Иван Клинчаров, један од млађих бугарских писаца, долази да овом књигом попуни једну осетну празнину.

Г. Клинчаров је овај посао схватио врло озбиљно, и радио га је са извесним пијететом. Он се није ограничио да среди само оно што већ има написаног о песнику и револуционару, но је неколико година прикупљао нова документа, обавештавао се код још живих савременика. Он је ишао и даље, и покушао да реконструише социјалну и духовну средину у којој је Ботјов живео и радио. Ја нисам у стању да оценим колико су општа слика и закључак тачни, али цео посао чини добар утисак, и даје јасну, чак и јаку слику о Ботјову и његову добу. Изгледа ми само да има непотребне, руске опширности, да се писац и сувише расплинуо (820 страна!), да је унео и сувише субјективности и данашњих политичких и социјалних страсти, нарочито уску и једнострану марксистичку социологију и онде где јој никако није било места, и да местимично има прекости, чак и грубости којима није било места у једном озбиљном књижевноисторијском делу.

Књига [Г. Клинчарова и за нас Србе има извесног интереса. Пре свега, у њој можемо видети како се осећало и мислило међу Бугарима, седамдесетих година прошлога века, пред њихово ослобођење, и какав је изгледао њихов револуционарни покрет тога доба. Затим, бугарски револуционари тога доба имали су доста блиских веза са српским круговима, и званичним и опозиционим. Те везе су врло занимљиве, али код нас су врло мало познате. Очекујући једну добру монографију, од интереса је забележити податке које пружа књига Г. Клинчарова. ~ У: > Међу бугарским народним радницима почетком седамдесетих година било је две струје. Једну је олича-