Srpski književni glasnik

ВЕЉЕ НЕКЕ.

КЊИЖЕВНОСТ.

Историја БЕОГРАДА. — Још 1885 године својим „Од“ ломцима из Историје Београда“ („Годишњица“ Николе Чупића У) генерал Коста Протић започео је посао на опширнијем проучавању прошлости Београда. После тога радило се на том увек делимично и узгредно. Господин Тодор Стефановић Виловски узео је у наше време на себе да изради Историју Београда у потпуности. Г. Виловски је у „Српском Књижевном Гласнику“ за ову годину дао већ један део свог проучавања, занимљиву студију „Стари Београд (1820—1850)“ која је и у засебну књигу одштампана. Сад је издао и своје предавање које је држао у Општинској Дворани „Метармофоза Београда“. Ту су.прегледани историјски догађаји од постанка тврђаве и вароши под Римљанима па до најновијег вре-

мена. По ономе што је Г. Виловски досад објавио, може _

се са пуно стварне наде очекивати једна успела монографија о престоници Србије. А.

Нов СЛОВЕНАЧКИ часопис. — У Горици је почео излазити нов двомесечни часопис „Меда“ („Наука“). Урелдништво сматра да је на данашњој генерацији Словенаца да докаже сву културну способност свог народа на свима пољима. На пољу науке, треба, у данашње време више него досад, окупити раднике у Словеначкој, ставити их у везу са радницима културних народа и дати им говорницу са које ће говорити у сврху демократизације научних истина и просвећивања народа. Тај задатак, да се проблем словеначке интелигенције реши у правцу њеног усредсређивања и њене корисне делатности, узима нов часопис на себе. — Уредништво је на становишту Југословенске Идеје и „културне догађаје у Јужном Словенству сматра за своје“. Са тог становишта оно ће се