Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 155

ортодокснога социјализма и интернационализма, има као и многи други Бугари.

Ваља истаћи само један историјски докуменат, акт Одеског Бугарског Друштва од 13 марта 1876, из кога се види шта су тада Бугари очекивали од Срба. Без Срба, вели се у том акту, није могуће направити један жив протест пред Европом, и зато се мора ићи са њима. Али од њих овога пута треба имати гарантија, и зато треба послати нарочитог човека у Београд. Српској влади треба поставити ове бугарске услове за заједнички рад: 1) 1867 и 1868 ондашњи министри Гарашанин и Блазна. вац обећавали су Бугарима 40.000 пушака; ако не више, оно та количина да се данас да; 2) те пушке да се што пре пренесу у Балкан, заједно са потребним бројем метака; 3) српска граница да остане отворена Бугарима; 4) Српска влада да искрено и јавно изјави да нема освајачких намера према Бугарима, и да се за навек одрече помисли да присаједини себи Маћедонију и један део Бугарске; 5) Српска влада прва да објави рат, а да рат почну бугарске чете; 6) Срби да даду или да позајме новац за бугарски устанак, а ту суму вратиће им будућа бугарска влада.

У књизи Г. Клинчарова има још некојих, мање важ· них, података о улози коју је Србија играла у бугарском ослобођењу. Било би потребно и вредно труда да који од наших историчара, према документима који су сачувани по нашим архивама, изради исцрпну монографију о томе питању. И према ономе што се данас зна, извесно је да наша земља публиковањем тих докумената само би морално добила. И злонамерни и необавештени људи видели би да Србија, помажући за неких четрдесет го: дина дело бугарског народног ослобођења, од тридесетих година када су у Крагујевцу и у Београду о државном трошку штампане бугарске књиге па до 1876 када се новчано помагале бугарске устаничке чете, увек је имала виших побуда но што су династични интереси и освајачке намере. 6: