Srpski književni glasnik

174 Српски Књижевни Гласник.

таста; и мада му је завидео на тим особинама, приписивао их је северњачкој студени, студени крајњег Севера, који је председник оличавао у његовим очима.

— Иза тога долази бели медвед... Затим, ништа више: северни пол и смрт.

Он му је ипак ласкао и трудио се да га придобије вештим улагивањем, да намами Гала у мрежу; али Гал је био окретнији од њега, и није се дао ухватити.

И кад би се недељом, у трпезарији на Краљевском Тргу, повео разговор о политици, кад би Нума, попуштајући под утицајем доброга ручка, покушавао уверити старога Ле Кеноа да су они у ствари близу споразума, желећи обојица једно исто - слободу, — требало је само видети како председник пориче, машући главом и отурајући од себе мрежу коју је Нума био вешто разапео.

— О не! не исту слободу !

Са неколико јасних и неумољивих разлога, он је указивао на супротности, повраћао речима њихов прави значај, показивао да њега не може обманути њихов лицемерни звук. Адвокат се извлачио правећи шале, али је у души био врло огорчен, нарочито због своје жене, која је, не мешајући се никад у политику, мирно слушала и гледала. И кад би се у вече враћали у својим колима, он се трудио да је увери како њен отац нема здравог разума. О, да му само није због ње, он би га добро стукнуо!

Да га не би дражила, Розалија је избегавала да каже своје мишљење:

— Да, на жалост... ви се не слажете..; — али јеу себи давала за право председнику.

Са Руместановим наименовањем за министра, затегнутост између њих још више се појачала Г. Ле Кеноа није хтео учествовати на примању у улици Гренел, и изјави отворено својој кћери:

— Кажи своме мужу да и даље долази к мени што може чешће, мени ће то бити врло мило; али ја нећу