Srpski književni glasnik

Нума РУМЕСТАН. 178

ховој необузданој и лудој трци учествују и голишави амурети, који се ковитлају горе по первазима.

А тамо, сасвим у позаднини, Кадајак, поред бифеа, с тањиром и чашом у рукама, слуша, једе и пије, про. жет до сржи своје скептичне природе пријатном топлином од уживања.

— Упамти добро, мали, говори он Боасарику... Треба увек остати до краја игранке... Жене су лепше са овим лаким бледилом, које још није умор, као што ни ова мала бела пруга на прозорима још није дан... У ваздуху лебди музика, прашина која лепо мирише, неко полу-пијанство које заоштрава чула, и у коме треба уживати једући хладну пилећину, заливену шампањем из леда... Гле! погледај само...

У великом огледалу, фарандола је брзо промицала: низ играча раширених руку, наизменце у црно и бело, са погужваним оделом и разлепршаном косом, после два часа играња.

— Зар ово није лепо, а7.. Па овај кршан момак на крају... лепа слика...

И он додаде хладно, дижући чашу:

— Па ипак, неће тај зарадити ни пребијене паре!..

Х (ЕВЕ РЛИ ЈУГ.

Између председника Ле Кеноа и његовог зета никад није било велике љубави. Време, чести односи, родбин: ске везе, све то није било у стању да зближи ове две природе, да разгони хладноћу и снебивање које је јужњак осећао према овом високом ћутљивом човеку, поноситог и бледог лица, чији је сивкасти поглед — поглед Розалијин, али без њене нежности и благости — ледио свако његово одушевљење.

Узрујани и непостојани Нума, коме су се увек преливале речи са усана, у исти мах бујан и малодушан, бунио се против логике, искрености и строгости свога

– о

|| '

|

: | || НЕК