Srpski književni glasnik

ХИМНА.

Жедан сам те, Сласти, јер у души чујем Крик вечите жудње, и ко идол свети Постала си символ у болу, у сети.

Хоћу те, Животе, и страсно те штујем,

_У вртлогу страха ја о теби снујем.

Рођен сам да будем пророк оној чети Што ће ведра чела силно тебе хтети. Љубави и Срећо, кб кобац вас кљујем!

Док дамари прште и играју жиле, Тонем у дубине, где се свесно скриле У дремежу тихом снене кћери Тајне.

Тад врлине певам дубоким опелом, Истурених уста пијем снагом целом Сласти, сласти, сласти дубоке, бескрајне!

Милутин Бојић.