Srpski književni glasnik

и .

ђ Е !

4 , ~

ИВО ЋИПИКО. (Крај.) М

У Репрезеншаншима, Емерсон на једноме месту врло лепо каже: „Дајте једноме човеку који има нешто талента да што исприча, и његова ће се једностраност одмах видети. Он има извесних посматрања и погледа које, према приликама, пушта у промет. Он ће један део приповетке да претовари, а други да ослаби, стављајући ту не оно што приповетка потражује, већ оно што је привлачно за његов дар и његове способности“. Пре. причавајући, анализујући и правећи закључке, ми ћемо то урадити с трима врло лепим приповеткама Ива Ћипика (На Поврашку с Рада, На сами Бадњак, и На Мору); друге две (Цвијета и Сукоб), послужиће нам, не препричавајући их, само за закључке који ће потврдити закључке из првих двеју и, у неколико, дати и неке друге карактеристике његовог талента. Препричавајући, анализујући и правећи закључке, наше није да докажеме једностраност његовог талента. Из горње Емерсонове речи, ми примамо само метод препричавања; јер, Ћипиков случај није случај једностраног талента који даје само оно „што је привлачно за његов дар и његове способности“.

У приповетци При Поврашку с Рада, Цвета и син Марко, који је на раду оболео, треба да пођу дома где их чекају болесни отац и друга нејач. Они немају довољно новаца да плате параброд, али мајка којој је потребно да иде болесном мужу, у својој наивној психологији, све чини да, прво, добије карте за параброд и