Srpski književni glasnik

198 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК,

и приповетку паралише у главној артерији. У тој истој приповетци, има још једна ствар која није мотивисана. Ствар је у овоме: Цвета и Марко нису могли да отпутују јер им је недостојало новаца. Сутрадан, међутим, они отпутују, а Ћипико, после онако финих места, губи из вида да нам покаже откуда им сада новаца. Цела приповетка базира на оно осамнаест новчића који недостају, на основу њих је Ћипико и дао оно сјајно аналисање Цветиних напора да уђе у параброд. На мах, одмах после тога, он их шаље циљу, јер приповетка мора да се свршава, и заборавља детаљ на основу кога је цела приповетка оно што је. Приповетка тече лепо; она има и даље лепе особине Ћипиковог талента; опажања врло лепих и врло много; завршетак врло ефек“ тиван; — али, ми се питамо све до краја: Откуда јој но: ваца за брод > Чисто уметничке особине Ива Ћипика лепо се виде и у На Мору, једној од најлепших његових приповедака. Личности су ове: Даринка и Иво, и обоје млади; Даринка господарица, Иво слуга (однос Жана и Јулије у Стриндберговој Госпођици Јулији). Иду на море да лове рибу, и бура их баца на оближње острво. Даринка, страсна и једра, сада, под осећањем страха, мисли на мајку која нариче. Цела ноћ је на расположењу док бура не престане. Сви су услови да Даринка и Иво не певају црквене песме, и многи би приповедач тако и завршио приповетку. Али Ћипико, који тако често оперише путском страшћу, у овој прилици био је на висини доброга приповедача. Иво је скроман, тих и зна за однос између слуге и господара, и покрај свега тога што је одслужио војску, и врло добро зна за жену. Даринка је, пак, под осећањем страха, под догађајем који јој се никада није десио, и мисли на мајку, и ако је и она пуна младости и страсти. Ћипико се ту понаша врло лепо. Он је решио проблем који је био врло, врло тежак, на један сјајан начин. Ево како. Док је Даринка под осећањем догађаја који се десио, Мво, коме се то није први пут десило,