Srpski književni glasnik

о ПИ фУЧ Ае“

218 Српски Књижевни Гласник.

од Приштине до Призрена. Али, као што рекосмо горе, може се рећи да је учињен стварни корак напред у питању о јадранској железници.

Мароканско Питање и Арбанашки Покрет ушли су у нову фазу. И једно и друго, по свој прилици, решиће се мирним путем и повољно за општи мир.

После првих разговора између Берлина и Париза утврдило се да Немачка не тражи Мароко и неки привилегисан положај у њему, него заокругљивање своје колоније у Африци. М, доиста, разговори се сада воде само о томе. Немачка ће пристати да Француској остави потпуно одрешене руке у Мароку, под погодбом да Француска уступи њој један део територије од своје афричке колоније Конго. Француска је вољна да учини неке уступке у томе смислу, чим је примила разговор о томе. Реч је сад о томе колика ће се територија уступити Немачкој, која хоће да прошири Камерун. Не може се рећи да ови разговори имају своју основу у некоме праву или уговору. Они су основани готово на сили. Немачка тражи нешто на што нема права ни по уговорноме нити по коме другоме основу. Држање Енглеске у целоме овоме питању било је врло одлучно и достојанствено. Декларција Председника Енглеске Владе и министра Лојд Џорџа у Парламенту, биле су врло јасне. Докле год не буду дирани њени интереси, који су врло велики у Атлантскоме Океану, дотле ће Енглеска оставити Француску и Немачку да разговарају, а кад они дођу у питање, онда ће и Енглеска ступити у њихов разговор. Све опозиционе партије у Енглеској, поред све оштре борбе око унутрашњих питања, учиниле су, одмах иза Асквитове декларације о Мароканскоме Питању, изјаве у Парламенту да ће у питањима које се тичу енглеских интереса на страни, бити најодлучније уз данашњу либералну владу. Из тих изјава излазила је чак и претња онима који су рачунали на неслагање и заваду унутра. Изјаве радничке и соција-

фиљуаа

сзурдтна окмур+

ср фра и чај