Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Ктетоузко рнапје и Возп! 1! Негсесоуп. Марлао Мојзјау Нгапс, Ргеатрапо 12 „Нгуаћзке Хаједтсе“. загајеуо, 1911, 1—56, 4%. Цијена 1 круна, за сељаке 50 хелера.

Војислав Хранић је псеудоним једног фрањевачког калуђера из Високог у Босни, који је у својој парохијској служби пропутовао знатан део Босне, видео многе ствари и осетио сву беду босанских кметова. Неколико примера који показују аграрне одношаје, начин постајања читлука и начин суђења у аграрним парницама су интересантни прилози проучавању аграрног питања у Босни и Херцеговини. Ти примери и она топлина с којом је писана ова књига јесу у овој књижици једине ствари које би се могле с признањем споменути. Остали део књиге састоји се из историјског прегледа аграрних и социјалних прилика у Босни и Херцеговини и прештампавања већ познатих закона, наредаба, молба, жалба и меморандума који непосредно тангирају аграрно питање. У томе је писац прештампавао познате ствари, највише из Јукићева „Лепцјоршза 1 ромјезтсе Возпе“, Божићева „Артатлог РнНапја“, и из разних католичких црквених часописа. У историјском делу ове књижице писац је био лоше среће, јер се пустио у решавање питања за која није имао ни довољно спреме ни потребне литературе. Ови недостатци појачани су и тиме што је писац био некритичан, нешколован и што се није могао савладати да