Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ. 221

своја предубеђења о разним историјским питањима не унесе у своју расправу без икакве ограде.

Писца је помела једна белешка познатог путника Курипешића, који босанске Србе држи за досељенике од Београда и Смедерева. Та белешка била је писцу довољна па да тврди да пре Косовске Битке и није било у Босни и Херцеговини ни православних ни Срба. Први пут су Срби у већој мери дошли иза Косовске Битке, па ни то нису били чисти Срби, већ смеса од разних балканских народности. Ово тврђење не поткрепљује никаквим изворима, и стога писац често пада у контроверзије као што су оне на страни 14 где каже да су после Косова у Босни „насељени Срби (а могуће и нешто правих Влаха)“, а већ на страни 15 о истој сеоби вели: „Допушћамо нешто православних насељеника по унутрашњем дијелу Босне, послије косовске битке год. 1383., кад православно житељство већином неизвјесне народности а свакако нешто и српске.....“ Овака пометеност и недоследност осећа се у већини случајева где је писац хтео да научно третира поједина питања, а слаба спрема и некритичност осећа се нарочито у етимолошком тумачењу речи кмеш и Влах и, затим, у извођењу закљу-· чака тих тумачења.

Несумњиво је да је писац погрешио што се упуштао у научна питања за која нема ни спреме ни могућности да их решава. Поред тога књижица је писана једним до зла бога рђавим и непопуларним стилом, па она није ни згодна за тежаке. Једина добра ствар у овој књижици је одлучност с којом писац заступа принцип обавезног откупа кметова, у чему се он разликује од све католичке интелигенције у Босни и Херцеговини.

Ј. ДЕДИЈЕР.

ДрРЂ Ив. ЗлатаРОВЂ: Сђрбско-бљлгарски комишешљ за икономическо сближенце на Бљлгариал и Сљрбил.

Од како је пропао покушај царинскога савеза између Србије и Бугарске у 1905 години, идеја о српско-