Srpski književni glasnik

228 Српски Књижевни Гласник.

ни тачним. Пластичност описа у нашим јуначким пјесмама једна је од главних и карактеристичних особина те поезије и то једна од оних за коју има изобилно примјера сваке врсте и која се и иначе најосјетније испољава.

Пјесма о женидби Максима Црнојевића важила је међу нашим јуначким пјесмама као најдужа. Али иза појаве муслиманских јуначких пјесама, које имају врло често преко 1000 стихова, и иза „Смаилагића Мехе“, који је до данас однио рекорд са својих 2130 стихова, та јој особина није више нарочито знатна. Занимљиво је да нова варијанта пјесме о Страхинићу Бану, коју саопштава у овогодишњој „Босанској Вили“ Г. Лука Грђић, још не довршена има 826 стихова и, како изгледа, мјериће се по обиму радње и дужини својој са „Женидбом Максима Црнојевића“.

Пријевод пјесме је тачан и врло савјестан. Замјерке које се дају ставити нијесу велике и нијесу значајне. Не мијења ништа смисао и тачност, ако се „мила шћерца“, у стиху 6, превела само са „Тостегтсћеп“, а ријечи „пријатељу дужде од Млетака“, у стиху 258, ријечима: „Ртешпа ипа 5ећуасет, Посе уоп Мепед!о!“ Нетачан је само пријевод стиха 172: „Проћу себе главна пријатеља“: „Ешеп

Напргуетђипдејеп г аесћ аисћ“, — Талфи има боље: „Шег аисћ еше апрезећ пе РЕгецпдазсћан“. Даље стих 237: „Ако бидну главни пријатељи“ — „Уеп ез зећеп апсћ

Фе Масћууегмапфеп“ ; стих 551: „Из убаха ватити грозница“ — „Е!еђег Газзеп аиз дег Геистјееп Теје“, Талфи има „ипуогђегене!“, да тако изрази значење „из убаха“ (изненада). Ријечи у стиху 947: „кад си мучан“ не значе: „мепп ди зећуејоз!“; мучан је исто што и дријек, зло. воља, шежак човјек. Изостављен је стих 401: „Прегледује, брате, царевину“.

У жељи да јој пријевод буде што вјернији ориги. налу, Г-ђица Луцерна је преносила и наше леонинске стихове, који у њемачком овако изгледају :