Srpski književni glasnik
5,
ЈКВРИЕ КЕ. 281
јић је задовољио једну давнашњу и преку потребу; широки кругови заинтересованих добили су, најзад, повољну могућност да имају на свом столу предавање Г. Поповића. Штампано у часопису, оно је досад било тешко приступачно. Више од те могућности да га имају, Г. Остојић им је дао прилику да га имају у једном укусно опремљеном издању. Н.
ДВА ЗАБОРАВЉЕНА СРПСКА КЊИЖЕВНИКА. — Г. Димитрије Руварац је од оних људи који су својим штампаним прилозима о животу Срба у Јужној Угарској учинили неоцењивих услуга нашој културној и књижевној историји. МИ у својој дубокој старости Г. Руварац ради. У последњим свескама „Богословског Гласника“ он је дао биографије и описао рад два јавна радника из свештеничких кругова, крушедолског архимандрита Саве Павишевића и кнешког проте Нике Николића. Та два нова прилога одштампана су у засебну књигу „Два заборављена српска књижевника“. (Карловци, 1911, 37, 89). Г. Руваргц је хтео да „подигне споменике“ на гробовима који их немају. Отуда у овој књижици много хвале за два понајпре само исправна човека и за два скромна, врло скромна књижевна радника. Али, између тих хвала, историчар ће наћи прилоге који, и ако ситни, моћи ће допринети осветљавању духовних покрета и књижевних струја у Срба Јужне Угарске, нарочито од педе: сетих до осамдесетих година прошлог века. А.А.
ДВЕ КЊИГЕ НАРОДНИХ УМОТВОРИНА. — Као 141 и 142 свеска „Књига за народ“, које издаје Матица Српска у Новом Саду, изишла је збирка изабраних српских народних песама које певају о ускоцима. Раније су изишле збирке песама из циклуса о Косовском Боју (свеска 96) и о Краљевићу Марку (свеске 106—110). Као и ове збирке, и нову збирку спремио је Г. Др. Тихомир Остојић. Г. Остојић је у њу унео шеснаест песама из треће и шесте књиге Караџићеве Збирке. На крају је додатак у коме је приказана историја времена које се опева у ускочким песмама и земљиште на ком су ускоци четовали, Изнета су затим неколика савремена казивања о мегдану и дати познати историјски податци о појединим ускоцима. Сем тога, објашњене су противречности у песмама и дато неколико напомена и о муслиманским јуначким песмама. Најзад је изложена литература којом се уредник послу-