Srpski književni glasnik

932 Српски Књижевни ГлАСНИК.

жио и коју препоручује читаоцу који хоће да се нешто више упозна са народном поезијом. —

Као друга књига Матице Српске у Дубровнику изишла је књига „Српске Народне Приповијетке. (Гатке)“. И Матица Српска у Дубровнику поверила је уређивање Г. Остојићу. У збирци нема ниједне досад необјављене приповетке. Уредник је начинио избор тридесет приповедака узимајући их из збирке Вука Караџића (17), Ђорђа Стефановића (2), Атанасија Николића (1) и Камила Благајића (1, Нгуаћке пагодпе рјезте : рпроуедке 12 Возпе, 1886) и из „Босанске Виле“ (7) и „Невена“ (1). Једну приповетку је саставио из приповетке у Николићевој збирци и њене варианте у „Босанској Вили“. Поступило се како се најбоље могло урадити према намени збирке и према обзирима које захтева издање једне организације. Може се, само, учинити примедба уреднику што је све приповетке у збирци означио као гашке. У њој има, међутим, и басана, и једна, скоро по свему, шаљива приповетка. А најновија проучавања наших приповедака, поред свега тога што термини нису никад крајње ограничени, не допушта толику слободу у увршћивању. Доцније, кад Матица Српска разграна свој рад, један од њених лепих послова треба да буде и скупљање српских народних приповедака из Далмације, нарочито из Северне Далмације; до тога, она се своме смеру лепо одужила издајући ову збирку објављених народних приповедака. Поверавајући Г. Остојићу уређивање збирке, Матица је својим члановима, као и осталим читаоцима својих издања, обезбедила уживање најлепше међу уживањима које пружају наше народне приповетке. Јер, између њих Г. Остојић је умео одабрати оне приповетке које имају „етичну дубину и естетичну вриједност“. У њима је тако много савладаних рђавих немани и победа слабих, толико кажњених злих дела и награђене врлине, да наша мржња према рђавом прелази у велику љубав према добром. У њима се тако често иза пастира крије царски син и чобанин тако симпатично добија цареву јединицу, и толико је много у њима чаробних палица, златних дворова и плавих језера са лабудовима и вилама, да наша илузија добија снагу да нам тај свет примитивних и вилењака учини нашим и истинитим. Збирка Матице Српске у Дубровнику, сем свега, могла би бити и даљи почетак нашег модерног интересовања за народну уметност, заснованог на естетици а не на фолклору.

Бо

А са нв" аи Зи"; ПЕ Боск = Руму ~

“. пева

ти"