Srpski književni glasnik

БЕЛЕ Ш КО Е; 235

Само, он тај посао није досад потпуно успешно вршио. Најпре, неке цртице („Мали пробици“ Б. Ливадића, „Генка“ В. Косана, „Прелац“ Ивана Козарца) не могу остати у једном издању намењеном искључиво „пуку“. Затим, са великим неповерењем гледа се на цео тај рад кад, уместо сваког месеца, свеске излазе — сваке године или и сваке друге године. Најзад, требало је предвидети и формат, и величину, и цену књиге, и не мењати их после сваке свеске. Ипак, успех у оном што је основа добре замисли Г. Ивакића ту је, а ови недостатци могу се одсад избећи. МИ, после ове треће свеске може се то рећи, Г. Ивакић може учинити велике услуге не само Винковцима, где он сада живи, него и целој Славонији и осталим крајевима нашег народа, ако настави, само сад уредно, издавати своју Библиотеку. Издања по избору садржаја и формату треба да су добра као издање ове треће свеске, цену треба смањити на 40 филира; боље је да увек у свакој свесци има ствари од више писаца, као у другој изишлој свесци. Г. Ивакић, надамо се, неће заборавити да, поред хрватских писаца, унесе и српске писце. Дело Лазе Лазаревића, на пример, пружило би му изврсну грађу за његову Библиотеку, која је Бучка. Онда ће Г. Ивакић наћи помоћи и признања на много места, и код Срба и код Хрвата. ВО

ГРАД Солун од А. ИширковА. — Професор бугарског Университета Г. А. Иширков написао је врло прегледну монографију Солуна („Градђ Солунђ, политико: географски и народостопански бЂлђжки отЂ проф. А. Иширковђ, Софил. Издание на Хр. Олчевђ“, 1911, 80, страна 140, цена 2 лева), која је и за нас и са економског и са националног гледишта од особитога интереса, те скрећемо пажњу на њу. — После Увода у књизи су: Опште историјско-географске белешке о Солуну (положај, клима, историја Солуна, становништво: Јевреји 65.000, Грци — 35.000, Мухамеданци — 30.000, Бугари 7000, Срби — 1000, Јермени — 500, Солун као административни и војни центар, физиономија града); Главни фактори за индустрију и трговину Солуна (саобраћај, производи); Солун као индустријски центар; Солун као трговачки центар; Извозна трговина; Српски транзит преко Солуна; Увозна трговина; Трговина између Бугарске и Солуна; Бугарска и Бело Море. — Књига је написана на основу личнога проучавања (1909, 1910 и