Srpski književni glasnik

9236 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

1911 године), на основу података бугарског генералног консулата у Солуну, на основу литературе о Солуну и нарочито на основу рапората: француског, енглеског и аустријског консулата у Солуну. — Податци: економски, трговински и статистички, на које је обраћена велика пажња, за нас су врло корисни, нарочито сад, кад је Солун постао једна од главних тачака преко које пролази наша трговина. Не мање је важна ова књига и другим деловима својим у којима није могло да буде а да научника врло често не потисне родољуб са врло топлим срцем и са живим одушевљењем за величином свога народа и своје земље. „Солун је македонски град, Македонија је бугарска област... Цео бугарски народ треба да устреми поглед на Солунски Залив, да пође долинама многобројних родних река, којима воде путеви к њему; нека Бугари густо населе град и нека га прилежно, високом културом и узвишеним патриотизмом начине таквим каква је и земља која га храни и поји, која га крепи и уздиже. А да то буде, треба добро да познамо град Солун и да радимо с планом. Ова политичко-географска и народно-економска студија о граду Солуну има за главни циљ да задовољи наше чисто научне интересе, али у њој нису испуштене ни оне околности које | имају и специјално национални значај за нас Бугаре“. Њ: Због тога је нарочито истицано све оно што је бугарско и што може Бугарима да користи, и предложено је пуно ствари које треба Бугари да изврше, па да се Солун побугари (по мишљењу Г. Иширкова, „Солун може ласно да се побугари“), да из дана у дан Бугари у њему буду | све јачи, да ухвати везу са што даљим областима, да постане центар. ИМ онда ће „то македонско срце из године у годину куцати све силније и у његовом куцању све ће се више осећати живот Бугарина у граду иу целој Македонији“. Али и све то истицање свега бугарскога и идеје којима се Г. Иширков загрева и које треба и ми да знамо, не умањују вредност и интерес ове књиге коју искрено препоручујемо. а

~ - по иј еуи "

Мај.

|

Нов БугАРСКИ ЧАСОПИС. — У Пловдиву је почео од ове године излазити једномесечни часопис за „књижевност, критику и библиографију“ „Литературна Бесђда“. Уредништво објављује да ће часопис, „ван разних књижевних странака и групица“, бити „гласило слободне књижевне мисли“. У изишлим бројевима није јак део у