Srpski književni glasnik

254 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

глумицу, та Ана! И ја бих уживала у њеној игри, да се однекуд, из дубине рођеног бића, одједном не сажалих на ту девојку коју су оговарали што је ружна.

— Замислите само њен дугачки нос — хтеде Ана

да продужи и подиже у вис свој мали правилан носић,“

али је ја прекидох

— А зашто — рекох — ти одричеш ружнима право на лепа осећања2 Господин је симпатичан, образован и леп. Зашто да јој се не допадне2 Зар она, ако је ружна, не сме имати укуса за лепог То је неправда и од природе и од људи. Природа је није начинила лепом да се другима допадне, а људи јој забрањују да се њој допадне оно што је код других лепо. Зар ако се ја сутра којом несрећом заљубим у кога, ви ћете ме стога што сам ружна исмевати и представљати То је неправда, двострука неправда Хајде, разумем природу, она је несвесна, али ви.. 2

Ја сам говорила врло спокојно, готово хладно, без и мало огорчења, али осетљива Ана, која је јака само кад јој се пљеска, поверова да ме је врло увредила и поче да брза: | |

— Али, Лепа, ти ниси тако ружна. (Њој се однекуд свиђало да ме зове Лепом.) Не, не кажем да си лепа, ниси, — не мршти се и не мисли да хоћу сад да ти подвалим, пошто сам те увредила, — али ти не штрчиш, ти не вређаш, ти ниси смешна. Ја, ја... Како да ти кажем...2

И она се збуни и ућута и погледа унаоколо узнемирено, као глумац који је мислио да одлично зна улогу а овамо шаптач га омео и говори му сасвим десето.

— Да, да она има право — умеша се њена најбоља другарица, да спасе ситуацију. — Ти ниси лепа, као што и сама кажеш, и некако си незграпна, ћошкаста, сплетена... помало, али то не пада тако у очи. Не, којешта, ти си сасвим нешто друго. А она је ружна и њена ружноћа вређа и сама по себи и још више тиме што се она понаша као да је лепотица на коју није обраћена довољна пажња. Ко би јој замерио што се заљубила да она није тако јединствено смешна Она се заљубила, а