Srpski književni glasnik

Нума РУМЕСТАН. 21

Господине“, чекали само да се он удаљи па да један другом јаросно обрну леђа.

Као већина политичких бораца, кад једном извојују победу и стекну власт, и добри Нума је био постао лабавији у својим монархистичким убеђењима. Мада је још увек припадао странци „моралног реда“, Вадејац с Југа није више био много одушевљен за „праведну ствар“, остављао је велике наде да почивају с миром, налазећи да ствари не иду баш тако рђаво. Нашто ова свирепа мржња међу честитим људима2 Он је желео стишавање, опште измирење, и рачунао је да ће музика моћи извршити стапање двеју противничких странака, да ће њеГОВИ „мали концерти“, приређивани два пута месечно, постати неутрално земљиште за уметничко уживање и љубазно опхођење, где би се и најогорченији против: ници могли сретати, и уважавати један другог изван по: литичких страсти и олуја. Отуда чудна збрка у позивима, и нелагодност међу званицама, разговори шапатом, нагло прекидани, оно немо пролажење црних фракова, погледи тобож пажљиво упрти у вис, као да дотични разгледа позлаћене шаре на таваници, оне украсе из доба Директорства, у мешовитом стилу Луј ХМ! и Ампир, са бакарним заглављима, утиснутим у избразданом мермеру на каминима. Човеку је у исти мах било топло и хладно, као да је опаки мраз споља, продирући кроз дебеле зидове и тешке завесе, ширио свуда неку студену чаму. С времена на време, бесна јурњава Рошмора и Лапаре, који су хитали да нађу место дамама, прекидала је за час оно монотоно лутање људи којима је досадно; или је пак привлачила пажњу појава лепе госпође Хиблер, са перјем у коси, безизразног профила као у какве дрвене лутке, са осмехом на крају усана, који је допирао до веђе, као код фигура од воска у берберском излогу. Али би убрзо опет стезала студен.

(Наставиће се.) Алфонс ДОДЕ. (Превео с француског Миодраг ИБРОВАЦ.)