Srpski književni glasnik

54 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

којима он није могао ништа код других читати. Ја узимам за пример баш једног социалиста, самога Маркса. Ма шта се мислило о његовом систему у целини, Марксу се не може одрећи велика оштрина проматрања. Један од првих он је схватио данашњу привредну организацију у њеној целости; он је, као што каже Вернер Сомбарт, „открио“ капитализам.

Та моћ проматрања, то продирање у стварност оскудевало је Марковићу. Он је почео тиме да у једној земљи без радничког реда агитује за програм радничке странке на Западу. Доцније, кад је тобоже постао прак“ тичнији, он је као главну тачку свога програма истакао општинску својину земље. Добра или рђава, та идеја није изашла из његове главе; она је позајмљена од Чернишевскога; зато што је Чернишевски био за општинску својину земље у Русији, за њу је био и Марковић у Србаји. Његова је основна теза била да се сељак про“ летарише, и то услед бирократског система. Али та је теза била постављена без озбиљних претходних студија, по једној већ готовој формули; оно што је читао код социалистичких писаца о односу између радника и властодаваца, Марковић је просто применио на однос између сељака и чиновника. Он није постао социалист стога што је видео да се у Србији ствара велика сељачка сиротиња. На против, он је веровао у постојање те сељачке сиротиње стога што је био један унапред убеђени социалист. Ако у Србији не би било никаквог, чак ни сељачког пролетаријата, Марковић не би могао више бити социалист, а он на то није никако пристајао, и ето зашто је морао доказивати да се српски сељак пролетарише, и то нагло... Његова књига о политичком и привредном развитку Србије у Х1Х веку, његова „Србија на Истоку“ не садржи ниједну историјски тачну идеју. Цео наш политички и привредни развитак он је разумео натрашке. На пример, он сматра задругу као скоро савршену привредну организацију; не може да прежали њену пропаст, не увиђа ни из далека колико