Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 58

питањима, и да очисте нашу друштвену атмосферу, уносећи у њу више незаинтересованости и искрености. Тако од прилике Г. Скерлић брани Марковића од прекора који би му се могли учинити због његове идеологије. Ја признајем да је вера у идеје коју је Марко-

вић имао, увек достојна поштовања ; али морам да додам, .

да ми смета што његове идеје нису биле вишег квалитета. Ја не замерам Марковићу што је био социалист садржина његових идеја не тиче ме се за овај мах — него му замерам што његов социализам није био плод његовог властитог размишљања и његовог властитог проматрања. Он је постао социалист на јуриш, под првим утиском својих ђачких лектира. Као сви млади људи, Марковић је сувише веровао књигама које је читао, држећи да је сва мудрост у њима, као у некој библији. Сва је разлика између њега и једног обичног младог човека кога су књиге занеле, у томе што је он имао више енергије него обичан млад човек. Он је с једном ретком озбиљношћу и издржљивошћу ушао одмах у практичну борбу за своје идеје. Обичан млад човек то не ради; одушевљење у које су га књиге довеле, он изражава само у усклицима и гестима, и, наравно, у грдњи свих оних који друкчије мисле; даље од тога он не иде. Оригиналност Марковића састоји се у томе што је са ђачком интелигенцијом спајао прави агитаторски темперамент. За Шилера је казано да је с талентом једног великог песника изразио осећаје и мисли једног матуранта; за Марковића би се могло рећи да је са снагом једног великог агитатора правио пропаганду за идеје једног великошколца. |

Али, да су то биле само идеје једног ђака, то се данас страховито осећа при читању његових списа. Прави је мислилац онај који добија јаке и живе утиске не од књига него од ствари, онај који уме да гледа својим очима. У социалним наукама, прави је мислилац онај који је уочио известан број социалних факата који други пре њега нису видели, бар не тако јасно као он,ио