Srpski književni glasnik

Позоришни ПРЕГЛЕД. 59 цип свих савремених позоришта. Не спутавајући иницијативе појединаца, систем · једне врховне воље једини обезбеђује један правац рада, једну идеју и један дух, хармоничну целину у делу тако многоструких и многородних сарадника као што је позориште, и, најзад, он једини обезбеђује највећу личну иницијативу и највећу личну одговорност, које су до данас спутаване или оправдаване актима Књижевно-Уметничког Одбора или Министра Просвете.

Уз бољу организацију рада, Закон обезбеђује боље раднике на позоришном послу, дајући, нарочито редитељима који су међу најзначајнијим чиниоцима у позоришту, виши положај и боље материјалне услове, и отварајући на тај начин један нов пут утакмици људи од спреме и талента. Представљачком особљу није мање побољшан положај. Они који су навикли на бирократски систем награђивања и фаталну сталност глумца у служби после десет година (у тридесетој години старости!), нису умели схватити опасности од преране резигнације наше индолентне расе, и глумца који у једанаестој години службе мирно полаже главу на лаворике и обезбеђену каријеру, и Управе, која се, исто тако, по нужди, равнодушно мири са нагомилавањем некретног и мртвог платног списка. Најзад, они који су за дуго подржавали данашњи систем, нису се обазирали на то, да позоришта са бирократским уређењем какво је до прг месец дана било у Београду, нигде на свету нема. За жив, плодан и стално успешан рад у уметности, први принцип је отворено и неограничено поље утакмици талената; у погледу награђивања : неограничена скала награђивања, према раду и успеху, без икојих ограда година службе и титула, без препрека иницијативи, без помоћи ивдоленцији (која се код нас често врло радо задовољава „И С малим, али сигурним“). Нови Закон у том погледу начинио је ипак извесан компромис са ранијим стањем, задржавши категорију сталних чланова, истина после дужег броја година службе и с покретном платом у