Srpski književni glasnik

о ње о о И о

развео»

+, ид љути =>

60 Српски Књижевни ГЛАСНИК. којој је сталан само један део. Стални чланови по старом закону постајали су иза пете године редовног чланства (могли су то постати пре тридесете године старости глумчеве); по новом Закону стални чланови бирају се (из кандидата који се молбом пријављују) иза петнаест година редовног чланства. Као основну плату имају 300 динара, а као додатке хонораре од сваке представе у којој учествују. Уредба предвиђа начин утврђивања стопе за те хонораре, који се додељују према уметничкој вредности извођења, према карактеру и значају улоге и особеним потребама које изискује (на пример, тоалета). Могла би се можда учинити критика малој основној плати сталних чланова од 300 динара месечно (која ће често пута бити мања од плате редовних уговорних чланова), али би се та критика пре могла правити из бојазни злоупотребе хонорара од представа, који монополише улоге старијим глумцима на штету млађих, но из бојазни да ће стални чланови бити недовољно награђени. Али су и тај начин и та стопа награђивања дошли као изузетна мера, као последица компромиса са старим системом сталних чланова, и као последица особене бриге да се глумцима обезбеди што више исплаћене награде у руке. Отклоњење слабих страна овог система остављено је увиђавности Управе, од које у осталом у позоришту увек зависи успех и најсавршенијег система. Пензије су, изузев повећаног броја службе за основну пензију, (код сталних чланова шеснаест, код редовних двадесет) у главном по ранијем начину. Тековина новог закона је пренос пензија сталних чланова на државну касу, а тековина Уредбе породична пензија.

Остале реформе и новине новог позоришног статута су у Уредби, која у своја 152 члана опредељује у главним цртама сав административан и уметнички раду Народном Позоришту. Уредба у првом реду развија основне одредбе Закона, а затим регулише сву осталу унутарњу позоришну радњу, која је једва могла бити поменута или наглашена у Закону. Особенија места у