Srpski književni glasnik

ЦРН "ил > “> "ли |" = Г ""Р У Љ „ј"„ "Рур

68 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

авио ен и

што је Маскањи оригинал, па према томе и јачи, а ово само једна копија.

Али овим нећу да кажем да Хаце није уметник. Не; он није драматичар као што и Брамс никада није био драматичар, и као што су Чајковски и Дворжак ретко били драматичари. Он је уметник тихе поезије мирнога жала и „страсног чезнућа“. Песник љубави и милоште. Он је заносан кад пева „мајци“ и цвећу, и кад мисли на лишће које „жути веће по дрвећу“, и плаче што га зеленога никад више видети неће. Ту је његова снага и ту је његов живот.

Осим „Повратка“, Хрватска Опера нам је, од југословенских ствари, донела само још „Барона Тренка“ од Срећка Албинија. А интересантно би било да нас је упознала и са „Огњем“ Берсе, па и са „Русалком“ бугарског композитора Питка Драшанског.' Директор хрватске опере је у „Барону Тренку“ дао оперету од стила и уегуе-а. Она је пуна музичке пикантерије. Има и пријатних сцена и добро изведених. Цео први чин је добар, нарочито прве сцене његове. Ствар је са укусом инструментирана. Над целим делом веје дах специфично оперетски, и она је са пуно права доживела европску славу. Недавно је и у Лондону играна. Код нас је она била стари познаник, али овако успело никада није интерпретирана. Хрвати су је одлично дали, сам композитор одлично је дириговао, и ово вече било је један велики успех за директора Албинија, Цареву, Ирму Полакову, Јастребскога и Штрмца.

(Свршиће се.)

МилојЈЕ МИЛОЈЕВИЋ.