Srpski književni glasnik

718 Српски Књижевни Гласник.

мах, да би супротност што јаче била истакнута, Г. Богучарски, цитатима из званичних докумената и из мемоара ондашњих руских властодржаца, показује како су званични кругови руски били против рата са Турском и како је Александар П —- „Цар Ослободилац“ — био противан сваком помагању балканских Словена, изјављујући најодлучније: „Раз ип ћотте, раз ип гошћбје!“ „Ниједнога човека, ниједне рубље !“ И од тог ништа појмљивије данас када се зна да је руска царска дипломација још пре херцеговачког устанка предала Босну и Херцеговину Аустрији.

Прилози Г. Богучарског су од великог интереса. Они су добар прилог за проучавање друштвене мисли у Русији око 1875 године, и нама овде на Балкану дају тачне идеје о томе из којих су побуда званична Русија, народна Русија и напредна Русија помагали дело ослобођења Словена на Балкану у добу од 1875 до 1878 године. У сваком случају, ови прилози помажу да се разбије једна груба и штетна предрасуда која је у нашим земљама дубоко укорењена. У колико се више познају ружне тајне дипломатских кулиса, званична Русија све више губи, а у колико се више улази у историју ослободилачког покрета руског напредна, народна Русија све више добија.

Ј. 5