Srpski književni glasnik

АМЕРИКАНКА. 83

лежала, жмурећи, људи, и млади и стари, подједнако, с упртим погледима у њу седеле су, и ћутали... И кад су већ били сви изишли, ја сам још седео не мичући се, не дишући, не скидајући очи с ње, не одвајајући своје усне с њених усана... У ње, жене можда већ више година, било је све девичанско: очи, уста... и ја сам желео да то љубим. Док је она лежала тако мирно, какав сам ја изгледао! Мењао сам боју; од сваког њеног покрета трзао сам се као неко који је почео да краде или да врши какво друго рђаво дело. Њене ноге, у плитким ципелама, што су вириле испод лаке хаљине, доводиле су ме до безумља... Колико сам био искварен животом, дружбом са женама што пред човеком не смећу с ума да су жене, те удешавају ход, говор, поглед, осмех, и поцрвене од сваког његовог погледа, ја тек сада видим.

П

И ако слободна као човек, она је од свих жена у хотелу била најозбиљнија а и најосетљивија, дакле ипак највише жена. Она је била интелигентна и образована. Она је из најкултурније државе Северне Америке, која се зове Масачусец, или како је она редовно звала скраћено: Мас (Маз5). По неко после подне, кад би остала да се одмара, она је говорила о великим енглеским и американским песницима, и било јој је врло пријатно што те песнике и ја познајем, нарочито што сам их читао на њином, на њеном језику. Због тога сам јој био духовни сродник, и тражила је да се са мном разговара. А кад смо ћутали, или кад је она говорила о другим стварима, ја сам био само мужјак... Трџећи муке, ја сам проклињао своје васпитање. У мојој земљи нико и не слути да може бити друкчије!... Из разговора, она од мене чу да код нас жене не иду ноћу саме. Била је неисказано радознала. „Зашто2“ А кад јој ја, видећи да сам се изговорио, одговорих слегањем раменима, она навали на мене питањима: „Можда се боје помрчине» Можда у вас има сувише лопова, па пуштате ноћу и улицама псе са ланца 2 Можда кад падне мрак у варош вам силазе из шуме зверовиг“ Ја сам тада осећао један стид како никада до тада, при помисли да нам жене не иду по вароши ноћу саме због мушкараца. Али да сам јој то казао, она би нападала наше жене: зашто су нас тако васпитале; грдила би, можда, наше мајке; или, можда, не би разумела. И ја ћутах.

6+