Srpski književni glasnik

Саба о о

ЦаР Јосиф | ПРВИ ПУТ. МЕЂУ СРБИМА. 121

није непознато какве је утиске понео у Беч с далекога и тешкога пута кроз крајеве које су онда били запуштени као мало који у Аустрији. Кад је дошао, наиме, кући писао је Јосиф П 11 јануара 1768 године своме брату Леополду: „Прошао сам доста крајева; видео сам наше тврђаве: Сегедин, Арад, Темишвар, Петроварадин, Рачу, Брод, Градишку, Будим, Коморан и Ђур; прешао сам цео Банат и Славонију. Видео сам нереда, и враћам се пун жалби и намеран да Њеном Величанству поднесем ружну слику администрације и места које постоје. Те покрајине су тако далеко од центра да се готово заборављају. Природа им је међутим дала много преимућстава, колико у погледу пловних вода које их окружују и кроз њих пролазе, толико у погледу плодности земљишта која је неисказана, јер све ту само по себи јесте, без обделавања“.

За царицу пак израдио је он с великим напором врло оштар мемоар о овоме путу и предложио начине како треба тамошње страшне погрешке у администрацији и војсци исправити, привреду и просвету подићи и народе извући из таме незнања и сујеверице. Да задобије Марију Терезију за своје планове, он ју је уверавао да се на својим путевима бринуо и за „јединоспасавајућу веру“, за оно, дакле, што се њој чинила најпреча дужност владарска, и тако тврдио пред њом, да су и Дионисије Живојновић и Пахомије Кнежевић склони Унији. Ми не верујемо да је то било и уверење Јосифа Ц, и ако је у његовој души било у исти мах не само различитих, него и противних планова о једном истом предмету, него је он овим хтео својој матери и по њезину схватању свој пут оправдати и приказати га потребним и корисним. Како у осталом било, тек су и Днонисије Живојновић и Пахомије Кнежевић, баш на основу ових Јосифових информација, били на синоду 1769 царичини кандидати за епископске столице у Араду и Будиму, и Пахомије Кнежевић је збиља и изабран тада за владику.“ Царица је у њима гледала искрене пријатеље Уније, али се, што је код је код ње често бивало, љуто преварила, јер ни један од њих није озбиљно мислио на Унију. Погодна времена за унијаћење и тешки дани за православне били су тада већ прошли, и о могућности Уније мало је њих,

1 Агпебћ А., „Мапа Тћегезја ипа Јозхерћ“ П. В. 1. 5. 220. 2 „Српски Сион“ за 1904, стр. 142.

у