Srpski književni glasnik

122 Српски Књижевни Гласник.

поред Марије Терезије, и мислило. Јосиф П је делом показао да је далеко и од саме помисли да у унијаћењу гледа један од најпречих задатака аустријских владара. Он је о владарским дужностима имао много шире и више назоре него ли његова побожна мати.

Никола РАДОЈЧИЋ.

МОЈА ПОСЕТА КОД ТОЛСТОЈА. (2)

Кад Толстој рече да чека ослобођење, ја сам још и сувише био занет величином тренутка који сам у тај мах преживљавао, гледајући пред собом једног од највећих људи у 5 правој историји човечанства, (ја бејах као у неком афекту тихе и бесконачне радости), те нисам био довољно прибран да одмах прихватим његову реч и да га запитам, шта он разумева под „ослобођењем“. Нисам га питао можда и стога, што у доба моје посете још нисам знао, какво важно, начелно место заузима идеја „ослобођења“ у целини Толстојевог учења о природи (суштини, каквоћи) и нужном правцу човековог живота.

Но данас, пошто је изашло на свет неколико књига Толстојеве велике и идејно значајне преписке, и пошто су штампани врло важни одломци из његових дневника,! данас ми је јасно, шта је Толстој хтео да каже својим горњим речима.

Држим да неће бити незанимљиво и некорисно да упознам читаоце са тим.

Толстој, као и стари Хераклит ефески, гледа на наше тело, као на неку врсту гроба за наш дух — то јест: за наш живот. У „Путу живота“, у одељку „После смрти“, читамо: |

„Кад се ми рађамо, наше се душе мећу у гроб нашег тела. Гроб тај — наше тело — мало по мало се уништава, а душа се наша све већма и већма ослобођава. А кад тело умре по || вољи Онога, Који је сјединио душу са телом, душа се сасвим | ослобођава“.

пати вв реј про мерен рана ај Рај а АДА ВИР ИН ои

СУ а М

____——___-__

и -—__--__

РРА У

' У најновијем, великом, делу његовом „Путу живота“, над којим је радио до последњег свога часа и у ком је изнео своје израђене, довршене погледе на суштину и на пут човековог живота. Дело је изишло у Москви, летос, у издању „Посредника“