Srpski književni glasnik

митивна жена није могла остати равнодушна. У место да буде отета, одвучена или продата недрагоме, она је одбегавала за онога ког јој срце жели. Ни у том случају она није добро пролазила : увек је сматрана као да се наметнула, као самодошљаница. И сувише је позната народна песма о „девојци која сама дође“. Но то је у исто време и врхунац реакције коју је жена смела учинити, а да за то поднесе само прекор, а у ствари, да ни најмање не понизи достојанство жене. Оно што је чинила ван тога, било је испод њеног достојанства. Па ипак је и то настајало, чим су створени услови за то. Само тамо где је народ остао на своме огњишту, у непомућеним патријалхалним приликама, ропски положај жене остао је стална навика, која се не осећа и ако је ту, као рана која се не позлеђује. Жена је ту очврсла у своме положају, сноси га и чак сматра да не сме и не може бити другојаче. Тамо пак где је сеобама, размирицама, турским насиљем, променама управа, патријархалност поремећена, власт човекова према породици ограничена или сведена, а индивидуалност постала без велике контроле и дисциплине, где су у опште стари обичај и ред уздрмани, примитивна жена се осетила своја. Али је била немоћна да се уздигне, те је заједно са падом старог система живота, који ју је држао као роба, пала и жена и постала осиона, самовољна, распусница, убица, рђава мати и домаћица. Ослобођена Србија у почетку ХЛХ века имала је врло мешовито становништво из најразличитијих страна Српских Земаља, са врло поколебаним друштвеним односима и врло лабавим моралним обавезама. Та Србија показује у погледу жена стање какво се данас не да замислити. Ја нећу да наводим многобројне примере, које сам нашао у актима Државне Архиве, који бацају ружну светлост на „старо добро време“ наше Отаџбине и жена у њој, само ћу да поменем један, баш из ове околине, који показује, колико се патријалхална жена била отела жениних дужности и моралних обзира: 11! фебруара 1819 године пише из Шапца Јеврем Обреновић Кнезу Милошу: „И пређе, Господару јавио сам Вам, да се у овој нахији много деце рађа без законог брака и то највише од ближњи сродства. Не знам каковим би начином ово прекратити се могло“. Против оваквих и сличних ствари предузи-

(О СРПСКИМ ЖЕНАМА. 195

1 Државна Архива, Кнежевска Канцеларија, Јеврем Обреновић 1819

тодине.