Srpski književni glasnik

194 · СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

чешће: Наши претци, који су из примитивне средине народне устали на оружје, да се боре за ослобођење од Турака, према жени нису били широких погледа, већ на против. Вође пак народне видећи се на власти представљали су врхунац злоупотребе према жени. За то има пуно примера. Кад су у почетку 1807 године Срби потукли Турке у Београду, остану многе удовице и сирочад. Да би их се отресли, Срби их натоваре на две лађе и низ Дунав отправе у Турску. У Поречу их заустави Миленко Стојковић и избере најлепше жене, девојке и женску децу за себе, те начини читав харем.“ Хајдук Вељко је поред живе жене имао Чучук-Стану. Кнез Милош је у том погледу довољно познат. Није бољи био ни Јован Мићић,“ ни многи други. Павле Цукић имао је две венчане жене, које су једна поред друге живеле и лепо се слагале, чак и после његове смрти.“

Најзад, људима није ништа до оставе своје жене на милост и немилост судбине, па да отидну у бели свет, и да се тамо ожене другима. Герасим Зелић казује о Бокељима из почетка Х1Х века, да „многи младићи, којима се своје суђенице не допадају, побегну по мору у Смирну или Цариград, ту се ожене и на веки остану“> Вук Врчевић казује за западне крајеве нашега народа, да су људи одилазили у свет, остављајући на дому жене, које се ни после десет година нису смеле удавати.о Оваквих је ствари било и у Србији. Акта Државне Архиве садрже пуно података о томе.

Код оваквога стања ствари врло је природно, што и при-

1 Владимир Ћороваћ, „Бигамија и полигамија код Срба“ („Српски Књижевни Гласник“, св. за 16 октобар 1907 стр. 575—9588); Тих. Р. Ђорђевић, „Бигамија и полигамија код Срба“ („Српски Књижевни Гласник“, св. за 1 новембар 1907, стр. 662—672); Радосав М. Грујић, „Бигамија и полигамија код Срба“, Нови Сад 1909; Исти „Мабтопана Српскога Народа у прошлости“. Сарајево 1910.

2 Мих. Гавриловић, „Милош Обреновић“, П, етр. 717.

3 М. Ђ. Милићевић, „Зимње Вечери“, стр. 191.

# М. Ђ. Милићевић, „Додатак Поменику од 1858,“ Београд 1901, стр. 126—127.

5 Герасим Зелић, „Житије“, свеска |, Београд 1900, стр. 80. 6 Вук Врчевић, „Низ српских приповиједака“, стр. 28 и 38.

< М. Ђ. Милићевић, „Кнез Милош у причама“, Београд 1891, стр. 259—260; 1900, стр. 112.